Персијска поезија

 Као вид изражавања поезија стоји наспрам прозе; она је врста дубокосмисленог говора који је праћен метром, а понекад је и рима састављена од речи у којима се користи нека врста метра

Персијска поезија има различите врсте. У погледу структуре стара персијска поезија подељена је на следеће врсте

1-Месневија, 2-касида, 3-газел, ـ4епиграм, 5-таркибанд, 6-тарџибанд, 7-мостазад, ـ8рубаија, 9-мосамат и 10-строфа од два дистиха. У погледу намере коју изражава, такође, има различите врсте, као што су панегирици, сатире, хвалоспеви, епске песме, елегије и друге. У персијској књижевности постоје и друге поделе поезије, попут песме, баладе, химне, касиде, пословица и изрека.

Међу песницима класичне поезије истичу се Са'ди, Фирдуси, Хафиз, Хајам, Руми и десетине других познатих песника. У савременом периоду персијске поезије за чијег се оснивача узима Нима Јошиђ, ова поезија се препознаје каоновапоезија с малим променама у метру и рими. Најпознатији представници овог поетског стила су Толи, Ебтехаџ, Ахаван Салес, Сохраб Сепехри и многи други песници.

У периоду након Исламске револуције, персијска поезија је, такође, ушла у нову фазу. Оно што карактерише поезију насталу у овом периоду је бављење новим димензијама религије, самопожртвовањем, мучеништвом и сличним темама. Најважнија разлика између поезије овог и претходног периода је употреба старих песничких форми, иако су неки млади песници револуције своје најбоље песме написали у форми нове поезије. Једно од постигнућа Исламске револуције у Ирану на пољу књижевности, посебно поезије, је развој који укључује семантичке аспекте поезије. Поезија је попут огледала одражавала промене догађаја у земљи након победе Исламске револуције. И деценијама након Исламске револуције она је наставила да игра значајну улогу у одражавању догађаја и изражавању околности у друштву, а овај развој је значајан у односу на период пре Исламске револуције. Као најзначајније песнике који су стварали у овом периоду можемо навести Али Моалема, Ахмада Азизија, Кајсара Аминпура, Хусеина Манзавија, Тахиру Сафарзаде и Фатиму Ракеи.