Када је човек упознао могућности употребе коже, развили су се и занати засновани на њеној обради. Захваљујући савитљивости и издржљивости, кожа је још у древним временима била важан материјал за израду најразличитијих предмета.
Данас су на тржишту доступне бројне врсте природне и вештачке коже. Вредност светског тржишта коже процењује се на више од пет стотина милијарди долара. Упркос развијеној индустријској производњи, традиционалне кожне рукотворине и даље су веома цењене и имају бројне поклонике.
Кожа у Ирану
Историјска истраживања убрајају Иранце међу прве народе који су овладали поступцима производње коже. Према наводима историчара, кожа се у Ирану производила пре три хиљаде година. Користила се за израду оклопа, обуће, одеће и ратне опреме. Археолошки налази сведоче о њеној широкој употреби у древном Ирану.
После монголске инвазије 1219. године развила се трговина сировим кожама и обрађеном кожом. Поједини градови, нарочито Табриз и Шираз, стекли су велики углед у овој делатности. Они су и у каснијим вековима сачували умеће производње и обраде коже. Табриска кожа и данас је позната широм Ирана, а производи тамошњих мајстора извозе се у различите земље.
У каџарском раздобљу, током XVIII и XIX века, иранске коже извозиле су се у Османско царство, Русију и Индију. Производња се тада додатно проширила, а напредовали су и центри попут Хамадана и Исфахана.
Оснивање фабрика, од којих је прва отворена у Табризу 1929. године, односно 1308. године по иранском соларном календару, донело је значајне промене. Доступност сировина подстакла је улагања, па је за четрнаест година од оснивања прве фабрике број погона у овој грани достигао двадесет два.
Занати обраде коже у Ирану
Поред животињске коже, добијене од оваца, говеда, коза, змија и других животиња, на тржишту постоје и биљне алтернативе кожи. Оне се производе од делова стабала и плодова појединих биљака и одликују се великом савитљивошћу.
Различити материјали имају различите примене у складу са својим особинама. Тако се биљне алтернативе кожи могу користити за гравирање и обликовање у калупима, док је дебља говеђа кожа погодна за зимску обућу и торбе.
У Ирану су се развила бројна умећа повезана са кожом. Међу најзначајнијима су следећа:
- Израда кожних повеза
Овај занат има историју дугу око хиљаду година. На кожним корицама књига изводе се урезани орнаменти, који се понекад допуњују танким златним листићима и златним и смеђим бојама.
Због посебног значаја светих књига, мајстори су током историје управо у изради њихових кожних повеза показивали врхунац свог умећа.
- Гравирање коже
За овај занат користи се говеђа кожа. Мајстор најпре преноси одабрани цртеж на површину, а затим га урезује оштрим металним алатима. На крају се мотив премазује посебним лаком ради заштите и трајности.
Често се користе традиционални ирански мотиви, попут цвећа и птица, као и сцене надахнуте иранским кафанским сликарством.
- Сликање на кожи
За сликање се користе боје на бази мастила или акрилне боје. Површина мора бити што чистија, па кожа пре наношења мотива пролази кроз више фаза прања и чишћења.
- Украшавање коже врелим печатима
Ова техника, позната као „сухт-е чарм“, подразумева стварање рељефних мотива помоћу загрејаних печата. Удубљења настала отискивањем понекад се испуњавају течним златом.
Назив, који упућује на паљење коже, тумачи се на два начина. Према једном, повезан је са употребом тамних и непрозирних боја као важном одликом технике. Према другом, односи се на обликовање рељефних мотива на козјој кожи помоћу загрејаних алата.
- Традиционална сарачка израда
Сарачки занат обухвата шивење кожних предмета. Уз једноставне алате и вештину мајстора настају торбе, појасеви, накит, коњска седла и украсни предмети. У овом значењу сарачка израда обухвата све кожне производе осим обуће.
Упис кожних заната у национално наслеђе
Распрострањеност заната у обради коже довела је до више уписа у национално културно наслеђе Ирана, повезаних са различитим областима.
Међу њима су кожни занати покрајине Алборз, уписани 2011. године, односно 1390. године по иранском соларном календару; сликање на кожи, уписано 2012. године, односно 1391. године; и ручна израда кожне обуће у Табризу, уписана 2018. године, односно 1397. године.