Израда витража, уметност спајања светлости, боја, дрвета и стакла

Иранска уметност обилује живим и упечатљивим бојама. Било да је реч о персијским теписима или иранској архитектури, разноврсност боја и њихово складно преплитање међу првим су одликама које привлаче поглед посматрача. Један од најлепших израза спајања и приказивања боја у иранској уметности и архитектури јесте израда витража. Овим занатом настају врата и прозори са дрвеним оквирима и конструкцијом у коју су уклопљени комади разнобојног стакла. У старим иранским здањима сунчеви зраци који продиру кроз витраж стварају складан и очаравајући плес топлих, привлачних боја, будећи у посматрачу поетски, готово онострани доживљај.

Историјат израде витража

Сматра се да је израда витража, у облику у којем их и данас познајемо, започела у доба Сафавида, у XVI веку. У том периоду у Иран је увезено обојено стакло, које су столарски мајстори почели креативно да примењују у изради прозора. Овај поступак постепено се усавршавао и постајао сложенији, прерастајући у посебан уметнички занат.

Наводи се да је један од чинилаца који су допринели развоју овог заната било неодобравање приказивања људских и животињских ликова у ликовној уметности. Израда витража, заснована на геометријским мотивима и употреби боје и светлости, зато се снажно развијала и стицала популарност. У доба Каџара, у XIX веку, увођењем криволинијских мотива и богатије палете боја достигла је врхунац свог процвата.

Данас се радови мајстора овог заната могу видети широм Ирана, а најлепши примери сачувани су у старим и традиционалним здањима Исфахана, Кашана, Шираза и Техерана.

Миловање топлих и пријатних светала витража џамије Насир ал-Молк у Ширазу

Појам и значење витража

Израда витража може се сматрати граном столарства у којој се фином обрадом дрвета и употребом обојеног стакла обликују разноврсни орнаменти. Њихове шаре ослањају се на ислими, односно арабескне мотиве, и мотив џеге, познат по облику стилизоване капље. Изводе се техникама гирех-чини, слагањем дрвених елемената у геометријске преплете, и каваре-бори, изрезивањем дрвета у криволинијске облике. Сродност ових орнамената са мотивима других иранских уметности, укључујући ткање тепиха, доприноси изузетној усклађености елемената иранских здања и ствара заокружену естетску целину.

Према мишљењу стручњака, „ор“ или „ур“ јесте префикс са значењем „подизања“, па реч „орси“ означава прозор који се отвара подизањем, уместо окретањем на шаркама или осовинском лежишту. Прозори „орси“ обично се постављају усправно, а отварају се и затварају померањем крила нагоре и надоле.

Најчешће се уграђују у део собе окренут ка дворишту или ајвану, наткривеном простору отвореном са једне стране. У многим иранским здањима витражи се простиру целом површином зида, стварајући складну расподелу боја. Током векова толико су се стопили са иранском архитектуром да се данас сматрају једним од главних украсних елемената традиционалних иранских кућа. Комади стакла различитих боја, распоређени у дрвеној мрежи, чине целину која под сунчевом светлошћу украшава дом разнобојним одсјајима.

Крило куће Амира Латифија у Горгану, изграђене током периода Каџара (19. век нове ере)

Конструкција и примена витража

Иако на први поглед може деловати невероватно, у изради витража не користе се ни ексери ни лепак. Читава сложена конструкција од дрвета и стакла учвршћује се жлебовима урезаним у дрвене делове и њиховим међусобним уклапањем.

Мајстор најпре израђује нацрт, а затим према њему сече дрво и стакло. Њихово слагање и повезивање у целину захтевају изузетну прецизност, стрпљење, вештину и велико искуство. Поступак је толико осетљив и захтеван да састављање само једног орнаменталног преплета понекад може трајати сатима. Мноштво међусобно повезаних преплета и пажљиво уклапање малих и великих дрвених делова дају витражима такву чврстину да годинама остају очувани и постојани.

Тврђава Карим-хана у Ширазу

Популарност витража у иранским здањима није проистекла само из њихове лепоте. Употреба разнобојног стакла омогућавала је и очување приватности у различитим деловима куће. За разлику од обичног безбојног стакла, обојена стакла витража заклањала су унутрашњост од погледа споља.

У витражима се користе лазурноплава, црвена, зелена и жута боја, од којих свака има својеврстан психолошки утицај. Када се употребе заједно, њихова дејства се међусобно уравнотежују. Обојено стакло такође доприноси уравнотежавању количине светлости која продире у унутрашњи простор.

Када сунчева светлост пролази кроз витраж, у соби настају обојени одсјаји који делују као средство за одбијање инсеката и смањују њихово присуство. Захваљујући бројним рељефним орнаментима, ови прозори доприносе и смањењу одбијања звука и побољшању акустике простора.

Уградња витража у згради

Упис израде витража у национално наслеђе

Уметност израде витража уписана је 2012. године, односно 1391. године по иранском соларном календару, под бројем 564, на Националну листу нематеријалног културног наслеђа Ирана. Курдестан, Исфахан, Фарс и Јазд најзначајније су области Ирана у којима се негује овај занат.