Сваки ирански град и покрајина имају сопствену историју, па су и њихови културни изрази у великој мери особени. Покрајина Курдестан, са својом древном и аутентичном курдском културом, представља простор у којем су се веровања и уметничка умећа развијали у складу са специфичним географским условима.
Занати који користе локалне сировине и поступке укорењене у историји и култури овог краја једно су од његових најистакнутијих културних обележја. Пошто је дрво широко доступно, а велики део становништва бави се сточарством, најчешћи материјали су дрво, вуна и кожа.
Теписи и ћилими
Персијски теписи и ћилими познати су широм света. Као и у другим деловима Ирана, у Курдестану су добили посебне одлике, видљиве у мотивима и начину ткања.
Ћилим сене највише се израђује у Санандаџу. Његове композиције, надахнуте хератским теписима, претежно садрже цветне и биљне мотиве. Многи облици имају оштре углове, који могу подсетити на тешкоће живота у неприступачним планинским пределима.
Мотиви курдестанских тепиха и ћилима обично настају без унапред припремљеног предлошка, према замисли ткаље или ткача. Зато се могу посматрати као непосредан одраз њиховог живота и природног окружења. Овакав начин рада ствара изузетну разноврсност, па је веома тешко пронаћи два потпуно иста примерка.
Израда музичких инструмената
Обрада дрвета један је од старих заната Курдестана. Мајстори нарочито користе дрво дафине и ораха, цењено због ситних природних чворова и шара. Од њега израђују украсне предмете, кутије за накит, штапове и друге производе.
Висок ниво умећа учинио је Курдестан једним од значајних средишта израде музичких инструмената. Даф, виолина, тар, сетар, канун и сантур међу инструментима су у којима се огледа прецизност и префињеност локалних мајстора.
Калаш
Једна од омиљених врста обуће у Курдестану јесу еспадриле „гиве“, познате и као „калаш“. Израђују се од природних материјала, тканине и коже, а одликује се лакоћом и великом издржљивошћу.
Због тих особина курдски мушкарци радо га носе током дугих пешачења по кривудавим планинским стазама, успонима и низбрдицама.
Плетени горњи део омогућава проветравање стопала и помаже у смањењу непријатних мириса. За разлику од већине савремене обуће, калаш нема посебан леви и десни комад: сваки се може носити на обе ноге. Зато се повремено замењују стране, како би се обућа равномерније хабала и дуже трајала.
Израда филца
У Курдестану се филц користи за израду горње одеће која штити од хладноће. Уз притисак, топлоту и влагу, мајстори дуго ваљају и гњече вуну док се влакна не сједине у компактан материјал погодан за кројење и шивење.
Према мишљењу појединих стручњака, овај занат има историју дужу од три хиљаде година. Међу најважнијим производима од филца у Курдестану су капе, бисаге, шалови и различити одевни предмети.
Џулаји — традиционално ткање
Курдска ношња убраја се међу најлепше традиционалне ношње Ирана. Њен изглед развијао се током историје тако да сваки део има одређену намену и складно место у целини.
Традиционално ткање у Курдестану, познато као „џулаји“, има дугу прошлост. У локалном тумачењу назив се повезује са речју „џула“, која означава кретање и живост, јер рад на разбоју захтева сталне покрете ткача.
Овим поступком израђују се тканине за молитвене простирке, платна за увијање постељине, традиционалну курдску одећу и подне простирке.
Плетење од аргавана
Дрво аргаван, познато и као Јудино дрво, својим лепим цветом од давнина надахњује персијске песнике и писце. Међу Курдима има и посебну занатску вредност.
Од његових природних влакана и савитљивих гранчица мајстори плету цедиљке, корпе за хлеб и воће и друге употребне предмете.