_1.jpg)
.jpg)
.jpg)
Уметност је израз људског стваралачког дара и води ка усавршавању човековог духа, који трага за лепотом и ужива у њој. Када служи задовољавању неке потребе, уметност добија конкретну сврху: обликује неживе предмете тако да постану део људске свакодневице и олакшају живот. Тако настају традиционални занати, који се развијају у складу са географским условима и сировинама доступним у сваком крају.
У проучавању људских цивилизација традиционални занати заузимају истакнуто место због свог порекла и намене. Њихово истраживање зато може бити пут ка разумевању различитих култура, нарочито данас, када су под налетом модернизације и промена начина живота многи занати нестали или се суочавају са опасношћу од нестанка.
Иран, земља велике и древне цивилизације, има мноштво традиционалних заната, од којих сваки одражава особену културу. На југу земље, где расту палме, развијени су различити поступци плетења њихових влакана ради израде употребних предмета. Један од њих је плетење капуа, којим се одбачени и неискоришћени биљни материјали претварају у практичне и трајне производе.
Шта је плетење капуа?
Капу се израђује преплитањем листова урмине палме и локалне траве зване „кертак“, тако да се од њих могу обликовати посуде или простирке. Кертак је самоникла биљка која расте у мочварним и тропским пределима. Стабљика јој подсећа на пшеничну, а попут трске има изражене чланке. Овом биљком не хране се ни животиње ни инсекти и не нападају је штеточине, због чега су предмети од капуа веома издржљиви. Ипак, да би посуде и простирке дуже трајале, треба их чувати на месту са што мање влаге.
За плетење капуа користе се млади листови урмине палме. Они су беличасте боје и пре употребе треба да одстоје један дан потопљени у води.
Капу производи, и декоративни и функционални
Назив овог заната нераскидиво је повезан са Дезфулом. Плетење капуа једна је од тридесет грана традиционалних заната у округу Дезфул и сматра се његовим аутохтоним уметничким занатом. Округ се простире на више од 4.500 квадратних километара, а његово средиште је град Дезфул, са око 500.000 становника.
Доба Сасанида, од III до VII века, представља једно од најзначајнијих раздобља у историји града, иако је Дезфул и пре тога био развијено насеље. За време Сасанида уживао је посебну пажњу и у њему су подигнута значајна здања. И у каснијим раздобљима задржао је важну улогу на југу Ирана.
Истраживања историјата плетења капуа показују да овај занат има традицију дужу од једног века. Посебно је дуго присутан у селима сеоског подручја Шахјун, нарочито у Паменару.
Посуде од капуа служе за чување хлеба, прибора за шивење и других предмета за свакодневну употребу. Овом техником израђују се и корпе, саксије, послужавници и шешири. Реч „капу“ вероватно потиче из бахтијарског говора који се користи у Дезфулу и значи „глава“. Тај назив навео је поједине стручњаке на претпоставку да је занат настао међу припадницима племенске заједнице Бахтијара који живе северно од Дезфула.
Капу има једноставну основу, али се понекад украшава вуном или предивом. Вуненим нитима ведрих и светлих боја на његовој површини изводе се геометријски мотиви. Понекад се цела површина прекрива вуном или обојеним предивом, тако да плетена биљна основа постане потпуно невидљива.
Ради додатног украшавања, капуу се могу додати кићанке и слични детаљи. Када је реч о посудама, ови додаци имају и практичну улогу: служе за подизање поклопца.
Национална и међународна признања
Дезфул је проглашен светским градом плетења капуа. Ово звање добио је од Унеска 2024. године, односно 1403. године по иранском соларном календару. Претходно је, 2011. године, односно 1390. године по иранском соларном календару, уметност плетења капуа уписана на Националну листу нематеријалног културног наслеђа Ирана.