Док ветар ковитла керманским сокацима и стапа се са историјом овог древног града, веште и неуморне руке на тканини исписују мотиве љубави. У Керману пате вез није само уметност већ и шапат — неми језик жена пустиње, које иглом и концем приповедају о осећањима и тајнама. Његове топле и живе боје потичу из природе и остављају траг нежности на широкој површини тканине. Свако дело мајсторица пате веза носи лепу и живу причу, укорењену у култури и историји овог краја, којој узвишени стваралачки дух иранских уметница даје нову снагу.
Шта је пате вез?
Пате вез је врста ручног веза у којој се вуненим или свиленим нитима изводе разнобојни мотиви на дебелој вуненој тканини. Реч „пот“ означава меку поддлаку и вуну, па сам назив заната непосредно упућује на материјал који се користи. У различитим крајевима Ирана овај занат познат је и као „фоте-дузи“ или „селселе-дузи“.
Жене и девојке вуненим нитима обликују мотиве настале из сопствене маште и осећања. Пате вез је најсличнији цветном везу, али се у њему користи посебна палета, углавном тамнијих боја. Оне доприносе његовој естетској вредности и привлачности.
Композиције пате веза мање су густо испуњене мотивима него код цветног веза, а у њима нема геометријских облика. Зато је избор мотива и боја ограниченији. Ова два заната разликују се и по подлози и начину извођења: пате вез ради се на дебелим тканинама, без употребе чворова, док цветни вез обухвата разноврсније тканине и бодове.
Покрајина Керман, нарочито град Керман и његова околина, сматра се колевком пате веза у Ирану. Овај занат распрострањен је и у Рафсанџану, Заранду и Сирџану.
Варијација боја конца за вез
Историјат пате веза
Предмети украшени пате везом израђују се од вунених и свилених влакана, која се временом оштећују и пропадају. Зато је сачувано мало старих примерака. Ипак, извесно је да овај занат постоји најмање три стотине година.
Најстарији сачувани радови потичу из доба династија Афшарида и Занд, из XVIII века, и Каџара, из XIX века. Могу се видети, између осталог, у Музеју Астан-е Кодс-е Разави у Машхаду и Музеју декоративних уметности у Исфахану.
Један од најстаријих примерака потиче с почетка шездесетих година XIX века. Други је прекривач који је покривао надгробни камен Шаха Нематолаха Валија у Керману, преминулог 832. или 834. године по исламском лунарном календару, односно 1428. или 1430. године. Данас се чува у музеју његовог маузолеја. Ово драгоцено дело настало је током трогодишњег рада дванаест керманских мајстора.
У Музеју декоративних уметности у Исфахану налази се и рад који је у XX веку израдио Фараџолах Кермани, један од чувених мајстора овог заната. На њему се могу видети различити поступци везења познати као „шамсе-дузи“ и „сарфе-дузи“.
Поступак израде и примена пате веза
Оловка, конац и игла основни су прибор за пате вез. За припрему мотива користи се и паус-папир. Уметница најпре црта жељени мотив на папиру, а затим га преноси на тканину.
Међу најчешћим мотивима су лачак-торанџ, композиција са средишњим медаљоном и угаоним украсима, и „боте џеге“, мотив налик стилизованој капљи. Пошто уметница сама бира и обликује композицију, без унапред задатог предлошка, овај занат може се посматрати као одраз њених мисли и осећања.
Када се цртеж пренесе на тканину, најпре се контуре изводе стабљичастим бодом, поступком званим „саке-дузи“. Затим следи испуњавање унутрашњих површина, односно „матн-дузи“, а на крају везење листова и сенчење.
Међу мајсторима овог заната вунено предиво назива се „рис“, а вунена тканина која служи као подлога „ариз“. Поред вунених нити, користе се и свилене и метализоване украсне нити, познате као „голабатун“.
Најзаступљеније боје су бордо, зелена, црна, жута, плава, црвена, бела и наранџаста. За рад се користи посебна игла типа „шенил“, погодна за дебље и вунене нити.
Пате вез примењује се у изради столњака, омота за Куран, молитвених простирки, украсних јастука, подметача за чаше, декоративних слика, посуда за шећер, прекривача за предмете, шалова, марама и женских мантила.
У Керману се платно за завијање одеће украшено овим везом називало „сузани“. Пате вез користи се и за покриваче за послужавнике и подлоге за самовар. У посебним приликама, попут склапања брака, свадби, прославе Нове године или обреда жалости, становници Кермана простиру раскошне софре украшене пате везом.
Упис пате веза у национално наслеђе
Пате вез уписан је 2011. године, односно 1390. године по иранском соларном календару, на Националну листу нематеријалног културног наслеђа Ирана.