Луткарско позориште

Ритуали и обичаји / Луткарско позориште

Луткарске представе су део традиционалних представа иранске народне уметности у којима се лутке или фигуре људи и животиња покрећу и разговарају.

Луткарске представе су очигледно биле представе које су се одржавале ноћу, унутар шатора или иза завесе, па се у персијској култури и књижевности називају „ноћне игре", а особа која је иза завесе покретала лутке била је позната као "ноћни играч" (шаб-баз). У неким местима, укључујући Бирђанд, за ноћне представе се и даље користи израз "шубази".

Није познато где је настало позориште лутака. Због постојања дуге традиције луткарских представа у неким земљама, посебно Индији, Кини и Ирану, сматра се да су ове представе настале у њима. Историја луткарства у Ирану сеже у период пре доласка ислама, највероватније у време Сасанида. Неки сматрају да ова извођачка уметност своју распротрањеност и дуготрајност у древном Ирану дугује песмама Хајама, Незамија, Атара и Хаканија.

Граћа за луткарске представе преузета је из народних прича и усменог народног предања. У њима је био присутан представник сваке друштвене групе и класе, који је духовитим и заједљивим језиком изражавао њено понашање и морал.

Неки истраживачи су мишљења да је велика група „госана“ одсносно музичара померала лутке одозго путем жица причвршћених за њухове руке, стопала и леђа. У другом случају, лутке је померао мајстор који је седео иза завесе и на прсте своје руке навлачио рукаве луткине кошуље.