‎Незамул-Мулк ‎(1092-1092)‎

Абу Али Хасан Ибн Али Ибн Исхак Туси, познат као као Незамул-Мулк Туси (рођен 408. хиџретске године, Тус), моћни везир у време владавине Алп Арсалан и Малик-шаха први у Ирану, убијен је код Керманшаха од стране припаднике батинијске секте. 

Био је најмоћнији министар у династији Селџука која је достигли врхунац моћи у његово време. Провео је 29 година у самом врху унутрашње и спољне политике. Био је један од највећих пионира културног развоја након арапске инвазије који је основао многе школе под називомнезамије, од којих је најважнија била Незамија у Багдаду.

Живот

Право име Хаџе Незамул-Мулка било је Абу Али Хасан. Пуно име његовог оца било је Али ибн Исхак ибн Абас, а надимак Абул Хасан. Отац је био сељачког порекла из Бејхака вичан писању и рачуноводству. Успео је да уђе у владајући систем Хорасана где је служио као дворски службеник. Његова породице живела је у Бејхаку, али је Абул Хасан Али, након унапређења у чиновника, постављен у Уред за државну имовину у округу Тус, где је живео и оженио се, и где су рођена његова три сина од којих је најстарији био Незамул-Мулк.

Савладавши основне науке тога доба, арапски језик и Кур'ан, већ са око двадаесет година изучио је и друге гране традиционалних исламских наука као што су право и хадис стекавши учењачку и духовничку врлину, и бива ангажован на двору.  Кажу да је Незамул-Мулк одрастао у сељачкој кући. Термином сељак у политичком речнику, за разлику од каснијих периода, често је називан земљорадник без земље, али је у његово време, а и пре тога, означавао лозу и племство. У време Сасанида сељаци су били локални власници који су у друштвеној и економској хијерархији, и у стварању моћи играли важну улогу. Исто значење пренето је и у рани период ислама.

Падом династије Газнавида и инвазијом турских Селџука на Хорасан, Незамул-Мулк са 21 годином ступа у службу Селџука. Незамул-Мулк се придружио селџучком режиму након пораза Масуда у Данданкану у Трансоксијани 432. године, али након прогона од стране Ибн Шазан Амид Балха, одлази у Мерв где се придружује режиму Чагри-бега којем служи 10 година, до 444. године. Селџуци су били династија која је ширењем својих поседа омогућила национално јединство Ирана. Тогрул-бег је одабрао Реј за своју престоницу, а средином петог века, освајањем Багдада, проширили су своју власт и на центар духовне моћи царства и пресекли утицај династије Бувејхида од халифата у Багдаду.

Селџуци нису имали знања и искуства да управљају својим огромним поседима, па су били приморани да ангажују искусне интелектуалце и службенике, предвођене Незамул-Мулком, који се, прихвативши службу код двојице моћних селџучких владара, фокусирао на изградњу политичког и националног јединства Ирана, у теорији и пракси. Током десет година колико је Незамул-Мулк био у служби Чагри-бега, Тогрул-беговог брата, Тогрул је водио војне походе у централним регионима Ирана. Умро је 455. године, а будући да није имао сина, наследио га је Алп Арслан. Под његовом влашћу Незамул-Мулк је добио отворене руке у управљању државом. Велики део времене је посветио војним питањима. „Бог га је пратио у његовим војним походима, сам је  предводио војску у ратовима, укључујући путовања у Персију, када су победе у оба рата значајно увећале његову славу и престиж.“

Незаму-Мулк је провео око двадесет девет година и седам месеци ревносно служећи у разним министарства под Алп Арсланом и Малик-шахом, управљању државничким пословима, освајању земаља и сузбијању противника ова два султана. Под њихову власт ставио је велику државу која се протезала од Алепа до Кашгара и прославио имена ова два владара од Истока до Запада познатог света, у мери да је највећи део славе и напретка који су Алп Арслан и Малик-шах стекли треба приписати благослову Незамул-Мулкове мудрости и вештине. Он је проширио подручје иранске власти у мери која није виђена током ових 1400 година исламске историје, и практично није било ниједног места на том простору на коме се није спроводила његова наредба.

Име Туси је добио по граду Тусу у коме се школовао. Рођен је у време владавине Газнaвида; на почетку је био чиновник, а након свргавања Амидул-Молка Кундарија 455. године које се десило на његову иницијативу, постао је министар Алпа Арслана и учитељ младог престолонаследника Малик-шаха, и на тој функцији је остао 29 година, непосредно до пред смрт. Смрћу Алпа Арслана, Незамул-Мулк је довео на власт Малик-шаха који у то време није имао више од седамнаест или осамнаест година, а сам је преузео управљање Ираном у којем су тада буктали нереди. Захваљујући његовим напорима као човека са пуно такта и вештине, селџучка држава је превазишла кризу и потешкоће са којима се суочавала, а владар је стекао велику моћ и доминацију у земљи.

Поред тога што је био заокупљен увођењем реда у земљи и решавањем многих друштвених и моралних проблема и других, националних питања, Незамул-Мулк је основао школе које су у историји остале познате под његовим именом каонезамије, од којих су најважније биле у Багдаду, Мосулу, Нејшабуру, Балху, Херату, Мерви, Амолу, Горгану, Басри, Ширазу и Исфахану и које су касније постале узор многим универзитетима.

Покрет који је Незамул-Мулк створио изградњом система школа запањујућом брзином се проширио у иранским, али и многим другим градовима широм исламског света, тако да у петом и шестом веку више није било града у коме није било школа, малих или великих. У жељи да покажу своје интересовање за науку у томе су га подржавали и следили владари, који су у својим градовима отварали центре за учење. У овим школама предавали су се предмети као што је право, хадис (Посланикове изреке), тумачење Кур'ана, књижевност, математика, медицина и филозофија. Такође, све школе су у свом саставу имале престижне библиотеке. Сваки ученик је имао своју собу и добијао је месечну стипендију, а школе су, такође, обезбеђивале храну и смештај. Незамул-Мулк је изградио незамију у Нејшабуру за имама ал-Харамајн Абу ал-Ма'али Абдул Малик Абдулах ал-Џувејнија. Имам ал-Харамајн је предавао у овој школи двадесет година и обучавао ученике као што је имам Мухамед ал-Газали.

Смрт

Последњих година владавине Малик-шаха дошло је до спорова између њега и Незамул-Мулка који су на крају довели до његове смене са положаја министра, а потом и његове сумњиве смрти. Десетог рамазана, 485. године по хиџри, када је са султановом војском из Исфахана ишао у Багдад, у Боруџерду код Нахаванда задобио је ударац ножен у груди од стране човека који је носио суфијски огртач, и следећег дана је умро. Његово убиство је у то време било повезано са исмаилитима. Тридесет пет дана после његове смрти, 15. шевала, умро је и владар, а према неким изворима, отровали су га Незамул-Мулкови следбеници.

У књизи „Тађаруб ал-салаф“ о атентату на Незамул-Мулка који се догодио 29. мехра 471. године по хиџри, односно десетог рамазана 485. године, пише:

"Када је султан пошао из Исфахана за Багдад, а Незамул-Мулк је боравио у Боруџерду, омањем граду у Лору, пришао му је убица прерушен у суфију и дао му нешто, и док је Незамул-Мулк то отварао овај га је избо бодежом смртно га ранивши. У логору је настао метеж,народ се окупио док је султан јахао и смиривао га. То се десило у месецу рамазану 485. године (14. октобар 1092). У то време Незамул-Мулк је имао 77 година. Његове слуге су пренеле његово тело у Исфахан које су тајно закопали у месту кроз који протиче велики поток, а које Исфаханци називају Незамова гробница."

Неки историчари сматрају да је његова смена и смрт резултат завере Туркан-хатун, Малик-шахове жене, јер је Незамул-Мулк био против избора његовог сина Махмуда за престолонаследника. Након његове смрти, Малик-шах је на његово место довео Таџул-Мулка Комија. Неки, такође, сматрају да је управо он подстрекач за убиство Незамул- Мулка. Као име његовог убице наводи се Бу Тахир Арани, кога су Незамул-Мулкови стражари убили одмах након атентата.

Чудно је то што су се они који дозволише његово убиство

надали да ће уподобити Малик-шаха.

Највећа грешка коју су направили

је што нису знали да сечиво зарђа када се извади из корица.

Требало би да прође хиљаду  година

да неки мудрац постане славан међу људима.

Становиште Незамул-Мулка и начин државне управе

У својој Књизи о владавини Незамул-Мулк као идеалан систем заступа модел монолитне државе, каква је била у време Сасанида и пост-исламске државе које су формиране по узору на њу, каакве су имали Бувајхиди, Саманиди, па чак и Газнавиди. Био је непоколебљиви непријатељ тадашње феудалне струје за коју је сматрао да је довела до распада земље, иако је сам био један од највећих земљопоседника свог времена.

Био је непоколебљиви непријатељ Огуза, који су желели да имају своју аутономну територију ван домета централне власти, и колико је могао трудио се да обузда снагу владарске породице и њима сродних Турака, по чијим је притиском коначно и смењен. Незамул-Мулк је био следбеник сунитско шафијског правца. Историчари сматрају да је био један од оних који су више волели будући него овај свет и увек су присуствовали скуповима верских учењака. Познато је да би престајао са сваким послом чим би зачуо позив за молитву, а уколико би мујезин немарно изговарао езан, упозорио би га.

У његово време у Ирану је владало благостање, према речима једног путника у Ирану се хлеба може наћи у изобиљу и по јефтиној цени, док су у исто време, према речима папе Урбана, Европљани због глади једни другима парали стомаке. Незамул-Мулк је, такође, озбиљно схватио питање џихада, пошто је власт Селџука на Истоку напредовала до града Кашгара у данашњој Кини, а на Западу до краја данашње азијске Турске, а његова морнарица је озбиљно угрозила Византијско царство.

Дела

Као један од истакнутих писаца своје епохе, Незамул-Мулк је написао чувено делоСијасат-наме(Књига о владавини). Ово дело је на енглески 1960. године превео и приредио за штампу Хуберт Дарке. Незамул-Мулк је сарађивао и са научницима попут Хајама у израдиџелаликалендара који је завршен 451. године по хиџри. Његовим налогом је основан и Универзитет Незамија у Багдаду, на коме је предавао и чувени имам Мухамед ел-Газали. Друге познате незамије основане су у Исфахану, Нејшабуру, Басри, Мосулу и Херату.

Титуле

У историјским књигама Незамул-Мулк се помиње по осам титула:

1.Велики министар, зато што се у целокупном селџучком царству није појавио ниједан министар попут њега.

2.ВеликиХаџе, јер је подучавао Малик-шаха у време док је овај био принц.

 3.Круна два височанства, односи се на положај министр током владавине два султана.

4.Истрајност вере, верска титула који су му дали верски учењаци његовог времена.

5.Поредак власти(Незамул-Мулк), титула којом га је ословљавала већина људи, по којој су у каснијим периодима називани многи поверљиви министри у Ирану и Индији.

6.Атабег(отац, господар), титула коју му је доделио султан Малик-шах.

7.Задовољство Заповедника правоверних, титула коју му је дао халифа ал-Муктада ал-Бамарулах 475. године по хиџри.

8.Глава ислама.

Такође, на печату Незамул-Мулка исписано је на арапском:Нека је слављен Бог на Његовим благословима.

Имовина

Алп Арсалан је Незамул-Мулку дао регију Тус. Он је уложио велике напоре у развој овог подручја све док није доживело значајан просперитет, када су и његове баште служиле као шеталиште султана и његове жене, Туркан-хатун. Незамул-Мулкови вртови у Тусу сматрају се најлепшим у историји.

Три школска друга

У причи о тројици школских другова коју је Едвард Фицџералд ставио у увод енглеског превода Хајамових рубаија, Фицџералд је довео у корелацију Хајама, Незамул-Мулка и Хасана Сабаха. Међутим, на основу разлике у годинама, ова прича више личи на легенду, а Хасан и Хајам би морали да живе дуже од 120 година. Осим тога, ниједан од Хајамових савременика није споменуо овај догађај. Прича говори о томе да су ове три личности били школски другови који су се заклели да ће, чим било који од њих задобије неки положај, сместа притрчати у помоћ другима. Од тројице први је Незамул-Мулк постао министар Селџучког царства. Одржао је своје обећање и пошто је Хајам био човек од науке и знања и нису га занимали државни послови, одредио му је суму од десет хиљада динара годишње како би могао да се посвети сакупљању знања и науци, а Хасану Сабаху је доделио висок положај у државној власти. Међутим, недуго после тога, између Хасана Сабаха и Незамул-Мулка је дошло до несугласица, а потоњи је на крају успео да  Хасана преваром понизи у очима селџучког султана. Хасан се заклео да ће му се осветити и на крају је убио Незамул-Мулка. Ово је једна од легенди о Исмалитима која је колала на Истоку.

Гробница

Гробница Незамул-Мулка налази се у здању Дар ал-Батих у насељу Ахмадабад у Исфахану, у улици званој Хаџе Незамул-Мулк. Ово мала и неукрашена грађевина је гробница из селџучког периода у којој се налази десетак гробница селџучких принчева и племића. Већина гробова има камење од изврсног мермера, а на гробу Незамул-Мулка налази се прелеп мермерни камен украшеним цитатима из Кур'ана и другим изрекама. Познато је да су на овом месту сахрањени Незамул-Мулк и султан Малик-шах. Иако је уписан у Листу националних споменика Ирана под бројем 99, међу историјским споменицима Исфахана овај споменик је заборављен.