27. август, односно 5. шахривар по персијском календару, је дан сећања на великог иранског мислиоца и филозофа Мохамеда бин Закарије Разија (865 – 925. г. н. е.), најистакнутије личности рационализма и емпиризма у иранској култури, једног од највећих персијских полихистора, лекара, алхемичара, и истакнуте личности у историји медицине.

 

Њему у част на овај датум се у Ирану обележава Дан фармацеута.

 

Рази је дао значајне доприносе многим наукама, но најзапаженија је његова улога у развоју медицине. У тој области он је у много чему био претеча модерне медицине. Између осталог:

• Био је први лекар који се залагао за експерименталну медицину у који је увео тест у медицинске науке.

• Био је прва особа која је направила разлику између малих богиња и морбила.

• Био је први лекар који је говорио о туберкулози зглобова прстију у свету медицине.

• Био је прва особа која предано и самостално пише о дечјим болестима, па га неки попут енглеског историчара медицине др. Сирила Елгуда представљају као оца педијатријске медицине.

• Био је први ирански хирург за бубреге и камен у бешици који је операцију сматрао коначним начином лечења камена у бешици.

• Био је први лекар који је користио памук (вату) у медицини, посебно за спречавање настанака рана код оболелих од малих богиња.

 

Осим медицине, Рази се интересовао и за алхемију, те је изводећи своје експерименте открио следеће:

– алкохол,

– сумпорну киселину,

– хлороводоничну киселину,

– бакар ацетат који је коришћен за испрање рана,

– арсенов оксид илити мишомор,

– лимунску киселину из поморанџе,

– дозе у којима поједини иначе токсични алкалоидни лекови могу да се користе за лечење пацијената.