У иранском културном календару дана 1. ордибехешта сваке године, односно ове године 21. априла по грегоријанском календару, обележава се дан ‎рођења великог учитеља говора, Са’дија из Шираза, односно Дан Са’дија.

 

Са’ди Ширази један је од највећих иранских песника. Уз Фердосија, Хафеза и Румија, он чини ‎главни стуб целокупне иранске поезије и књижевности. ‎

 

Са’ди је један од великих говорника персијског језика и песник који има властиту школу у ‎иранској култури. Чак и након толико столећа, његова дела могу послужити за ‎успостављање културних мостова иранске културе са Истоком и Западом, а поуке овог ‎учитеља љубави и слободе, могу се искористити за стварање лепшег и човечнијег света.‎

 

Даријуш Шајеган, један од великана савремене персијске књижевности, у свом делу „Пет континената присуства“ у вези са Са’дијем написао је следеће:

 

„Сећам се да ми је 1963. године у Ирану била у гостима супруга чувеног грчког писца Никоса Казанцакиса, која је током нашег путовања у Шираз, након обиласка гробова Са’дија и Хафеза, под дубоким утиском и са снажном фасцинацијом изјавила нешто што никада нисам заборавио: ‘Никада нигде на свету нисам видела да је гроб великог песника место ходочашћа људи! Можда сте ви једини народ који има тако дубоку духовну везу са својим песницима и толико их поштује да су стално присутни у вашем животу.“’