Мухамед бин Хасан Аскари (а.с.) познат као Имам Махди (нека Бог приближи његову појаву), познат и као Имам Заман и Хоџат бин ал-Хасан (рођен 255. године по лунарној хиџри, односно 869. г. н. е.), дванаести је и последњи од дванаест шиитских имама. Његов период имамата почео је након мученичке смрти његовог оца имама Хасана Аскарија (а.с.) 260. године по хиџри, односно 874. године н. е. Шиити верују да је он обећани последњи месија Махди који ће се појавити после дужег одсуства.

 

Према шиитима, имам Махди (а.с.) је жив и појавиће се једног дана и заједно са својим следбеницима успоставиће светску власт и учинити свет пуним правде и праведности. У исламским предањима, доста је нагласка на ишчекивању овог догађаја, познатијег као Фараџ, а шиити сматрају да ова предања значе чекање појаве Имама ал-Замана (а.с.).

 

 

 

Добре вести, срце моје, Месија нам стиже.

Миомирисом Свевишњег нам доноси све ближе.

 

(Хафез Ширази)

 

مژده ای دل که مسیحا نفسی می‌آید

که ز انفاس خوشش بوی کسی می‌آید

 

حافظ شیرازی

 

~ ~ ~

 

Благоносни облак

 

Развио се пупољак и процвало цвеће, дођи,

Процветале на све стране руже и лале, дођи!

 

Пролеће дође, а башта мисли наших не процвета,

Ти си душа зоре! Дух раног пролећа, дођи!

 

Каквог смисла има стрпљење, заљубљенима у тебе?

Прешло је више границу, то мучно чекање, дођи!

 

Из земљине утробе свуда около никоше булке

Да жалосна срца утешиш, дођи!

 

Не штеди погледа на заљубљене намучене,

Ти нарцисе што сјај виде, у лалин гај дођи!

 

Са неба, као из катапулта пада камење смутње,

Не буди рушитељ тврђаве ове, дођи!

 

Твоје су војсковође благовесници доласка,

Зарад овог народа праведника, дођи!

 

У пустињи овој где душу фатаморгана изгара,

Ти облаче дарежљиви, пун милости, дођи!

Изгубих у страсти љубави и заносу жудње,

ја мирну главу, сад тужан сам и немиран, дођи!

 

(Махмуд Шахрехи)

 

ابرفیض

شکفت غنچه و بنشست گل به بار، بیا

دمید لاله و سوری ز هر کنار، بیا

بهار آمد و نشکفت باغ خاطر ما

تو ای روان سحر! روح نوبهار! بیا

 

مگر چه مایه بود صبر، عاشقان تو را؟

ز حد گذشت دگر رنج انتظار، بیا

ز هر کرانه، شقایق دمیده از دل خاک

پی تسلی دل‏‌های داغدار، بیا

ز عاشقان بلاکش، نظر دریغ مدار

فروغ دیدهی نرگس! به لاله‏‌ زار بیا

„ز منجیق فلک، سنگ فتنه می‌بارد“

مباد آن که فرو ریزد این حصار، بیا

طلایه‌‏دار تواند این مبشران ظهور

به پاس خاطر این قوم حقگزار بیا

درین کویر که سوزان بود روان سراب

تو ای سحاب کرم، ابر فیض بار! بیا

ز دست برد مرا شور عشق و (جذبه) عشق

قرار خاطر محزون بیقرار! بیا

 

شاعر: محمود شاهرخی( م.جذبه)