У среду 7. фебруара 2024. године, односно 26. реџеба 1445. по арапском календару, наступа мубарек ‎ноћ Лејлету-л-Мираџ. Лејлетул-Ми’раџ је ноћ о којој говоре и Кур’ан и хадис, а под овом одредницом ‎подразумевају се Исра (поноћно путовање од Меке до Кудса у Јерусалему) и Ми’раџ (уздигнуће ‎Божијег посланика), који су се догодили у истој ноћи.‎

 

Према историјским изворима, овај догађај се збио у једном од најтежих периода Мухамедовог (с.в.а.), ‎посланства, непосредно након године туге у којој је Посланик изгубио два највећа ослонца, помагача и ‎заштитника међу људима, супругу Хатиџу и стрица Абу Талиба. После тог губитка, Посланик је ишао у Таиф да ‎тамошње становнике позове у ислам, али умјесто пристанка протерали су га каменицама и погрдама. У ‎тим тренуцима Посланик је тражио заштиту од Највећег Заштитника и Алах га је обрадовао Исраом и ‎Ми’раџом. Цели овај догађај је прецизно изложен и у детаље објашњен у бројним хадисима и историјским ‎списима.‎

 

У Кур’ану је о Исрау забележено: “Нека је слављен Онај Који је провео Свога роба од Месџидул-‎Харама (Кабе) до Месџидул-Акса (Кудс) чију смо околину благословили како бисмо му знамење Наше ‎показали. Заиста Он све чује и све види.” (Ел-Исра, 1)‎

 

На Мираџу је Посланик уздигнут на највише небо и боравио је у близини Узвишеног Господара, ‎прекорачивши границу коју није допуштено прекорачити ни самим мелекима (анђелима). Ту је видео ‎знамења које људско око није видело, нити ће видети до Судњег дана. ‎

 

На Ми’раџу је Посланику објављен пропис о намазу који је, према његовим речима, “Ми’раџ (духовно ‎уздигнуће) муслимана”, а објављена су му и три посљедња ајета суре Ел-Бекаре.‎