Башта Шахзаде у Махану, чудо персијске баште усред сушне области

Иранска башта је уписана на УНЕСКО-ву листу светске баштине. Једна од јединствених особина иранске баште је стварање зеленог окружења усред претежно сушних и безводних подручја. Тако ове баште, поред својих естетских вредности, поседују прецизан и ефикасан систем за дистрибуцију и проток воде. Ове карактеристике посебно су видљиве у Башти Шахзаде Махан, једној од иранских башта уписаних на листу светске баштине УНЕСКО-а.

Историја и особине Баште Шахзаде

Стварање ове предивне баште приписује се касном периоду Каџарске династије (крај 19. века). Особа по имену Мухамед Хасан-кан, тадашњи владар Кермана, наредила је изградњу баште. Његова намера била је створити угодну и питому зону у топлом и сувом пустињском крају Кермана, али није доживео да види резултате свог рада. Након његове смрти, Абдолхамид Мирза Насер-ол-Долех, унук шаха Насередин Шаха Каџара (владао 1831–1896), преузео је власт у Керману и наставио радове на башти. Он је 11 година посветио изградњи, али, попут Мухамеда Хасана-кана, није дочекао да види плодове свог труда. Након његове смрти, радови су обустављени, али су људи башту у сећање на Абдолхамида, каџарског принца, назвали „Шахзаде“. Још увек се могу видети полузавршени украси на зидовима баште. Завршетак изградње наводи се као 1897. година (1276. по иранском календару).

Башта Шахзаде Махан

Површина баште Шахзаде износи пет хектара; дужина је 407 метара, а ширина 122 метра. Башта се састоји од источног и западног дела. Налази се на надморској висини од 2020 метара. Као и већина иранских башта, и овде се налази двориште с правоугаоном фонтаном. Структура баште има благи нагиб који омогућава проток воде кроз канале. Циркулација воде у башти, поред наводњавања дрвећа и естетског ефекта, доприносила је и хлађењу простора. Башта има главни улаз с простором за примање гостију. На удаљености од 235 метара од улаза налази се зграда површине 487 м², која је некада служила за становање и пријем гостију, а данас је претворена у традиционални ресторан.

Врт Шахзаде је направљен у пустињском подручју

У целој башти расту борови, чемпреси и платани, а посађене су и воћке. Воћњаци се налазе иза главне зграде, чиме је тај део баште заштићен и приватнији. Ту је изграђена и купка, а поред ње зграда за чуваре. Башта је претежно грађена од опеке прекривене слојем глиненог малтера. На различитим местима, посебно на улазу, види се керамичка декорација.

Наводњавање овако велике баште у пустињском подручју, где је вода најређи и најдрагоценији ресурс, био је велики изазов. За снабдевање баште водом коришћен је канал Тигран, који доводи воду са планинских подручја Јоупар јужно од Кермана. Вода је кристално чиста и чак у летњим месецима пријатно хладна. Инжењери су пројектовали башту тако да вода улази и пролази кроз каскадни систем водопада, повезаних у степене, те на крају излази из баште.

Локација Баште Шахзаде Махан

Башта се налази шест километара од града Махана и 35 километара од Кермана, у пустињском подручју. Због тога је често називана „Рај у срцу пустиње“.

Национално и светско признање Баште Шахзаде Махан

Башта Шахзаде уписана је на листу иранске националне баштине 1974. године (1353. по иранском календару). На светској листи УНЕСКО-а налази се од 2011. године, када је заједно с осам других башта уписана као Иранска башта.