Национални музеј Ирана

Национални музеј Ирана је највећи, најважнији и најстарији музеј у земљи. Отворен је 1937. године у првој музејској згради у земљи коју је за ту прилику пројектовао француски архитекта Андре Годар, инспирисан луком из Ктесифона. Његову идејну замисао реализовали су двојица иранских архитеката, Абас Али Мемар и професор Морад Табризи.

У Музеју се чува већина археолошких открића од палеолита до исламске епохе која су изложена у два музеја, "Древни Иран" (Археолошки музеј) и "Музеј исламског периода".

Музеј "Древни Иран" састоји се од две сталне поставке, од којих је прва посвећена  праисторији Ирана, и у њој су изложени артефакти из палеолита па до краја четвртог миленијума пре нове ере (од најранијег, до периода пре проналаска писма). Друга стална поставка обухвата историјски период и у њој су изложена дела од краја четвртог миленијума пре нове ере (тј. почетка употребе писма) до краја сасанидског периода.

Музеј отворен 1996. године изграђен је према плану који је инспирисан сасанидском палатом у Бишапуру, са средишњим простором у облику крста са осам великих квадратних егзедра украшених са 64 нише.

Предмети су изложени на два одвојена спрата у шест дворана, према тематском и хронолошком редоследу. На првом спрату су изложени рукописи Часног Кур'ана и предмети из периода династија Тимурида, Сафавида, Афшара, Занда и Каџара. Други спрат је резеревисан за артефакте с почетка ислама и периоде династија Селџука и Илханида.