Хришћанство

Религија која се приписује Исау (Исусу), а.с., који је себе назвао Месихом и обећаним спаситељем, што су прихватили његови следбеници, да би у каснијем развоју из скупа његових веровања произашла нова религија.

У Ирану су два народа прешла у хришћанство: Асирци (говорници сиријског језика), и Јермени. Доласком ислама у Иран и током владавине праведних халифа, па све до доба Умајада, сиријски хришћани у Ирану уживали су у општој сигурности и спокојству, плаћајући џизју и данак и практиковали своје верске обреде. Несторијанци (Асирци) су имали независну заједницу и њихови унутрашњи послови били су поверени патријарху кога су признавали. У време Абасида, хришћани су стекли значајан утицај у халифату, посебно у научним активностима као што је превођења грчких филозофских, медицинских и научних дела. У монголском периоду и након њега, Сиријци су саучествовали у патњама и беди, као и радостима осталих Иранаца.

За време династије Каџар, ирански несторијанци, који су углавном живели у регијама Салмас и Урмије, трпели су услед неповољних економских и културних околности и великих пореза, а неки од њих били су присиљени да мигрирају у Русију. Крајем 19. века амерички и британски протестантски мисионари и римокатолици вршили су пропаганду у асирској заједници у Ирану, подстичући их на оснивање културних центара и болница, и издавање књига и новина. Ова пропаганда је неке од њих привукла протестантској и католичкој религији. Од тада, група која је примила католичанство назива се Халдејцима. Данас Асирци Ирана имају представника у иранском Парламенту.

Друга група иранских хришћана су Јермени, народ који је припадао иранској заједници још од доба Ахеменида.

Према Уставу Исламске Републике Иран, Јермени уживају социјална права и слободу обављања верских обреда, и имају свог представника у иранском Парламенту.