Филигран, префињен, драгоцен и леп

Уметност је одраз људског духа. Својом стваралачком снагом човек обликује уметничко дело и удахњује живот неживом предмету. Било да је реч о хладном металу или материјалу биљног порекла, предмет оживљава када уметник својим умећем у њега унесе део сопствене душе. Као да је од самог почетка чекао тренутак када ће га дотаћи стваралачка рука…

Филигран, у Ирану познат као „малиле“, један је од прелепих традиционалних заната ове земље. Попут сликара који ствара слику, филигрански мајстор обликује сребро и од њега ствара оригинално дело прожето животом.

Историјат филигранског занатства

Према појединим изворима, најстарији предмети на којима се препознају обележја филигранског рада потичу из првог миленијума пре нове ере. У доба Сасанида, од III до VII века, мајстори обраде метала израђивали су скупоцене посуде за имућне слојеве друштва, понекад их украшавајући украсним камењем. Ипак, из тог раздобља сачувано је мало предмета.

После сасанидског периода израда раскошних посуда почела је да опада, али је у доба Селџука, током XI и XII века, поново добила на значају, нарочито на истоку и североистоку Ирана. Претпоставља се да је ширење уметничке обраде метала у западном Ирану, посебно у граду Занџану, било резултат деловања хорасанских мајстора.

Након селџучког раздобља филигран се постепено развијао и постао самосталан и широко распрострањен занат. Историјски извори и путописи углавном говоре о обради метала у Занџану уопште. Међутим, пошто је развој филиграна као њене гране пратио напредак целокупног металског занатства, ова сведочанства могу се повезати и са његовим успоном.

Извесно је да је од X века по исламском лунарном календару, односно XVI века, занџански филигран имао препознатљив, самосталан идентитет. До почетка владавине династије Пахлави у првој половини XX века овај занат био је ограничен на Занџан. Потом се, пресељењем појединих мајстора, проширио и у друге крајеве Ирана.

Данас је филигранско занатство присутно у Техерану, Ардабилу, Исфахану, Боруџерду и Занџану, али се Занџан и даље сматра његовим главним средиштем. Стручњаци међу најутицајније занџанске филигранске мајсторе убрајају Хаџи Асадолаха, који је у време владавине Фатх Али-шаха Каџара, од 1797. до 1834. године, допринео развоју заната увођењем нових и оригиналних мотива.

Филигрански поступак се такође користи за израду накита 

Током историје многи филигрански предмети претопљени су због велике вредности сребра. Зато је до нас стигло мало примерака из ранијих раздобља. Међу најзначајнијим сачуваним предметима налазе се главе наргила, држачи за чаше за чај и послужавници из каџарског периода, из XIX века.

Поступак израде филиграна

Филигран је уметност израде украсних и употребних предмета од сребра и представља грану уметничке обраде метала. У њему се користи и злато, али знатно ређе.

Мајстор најпре топи сребро и излива га у калупе који се називају „риче“. Када метал поприми облик калупа, обрађује га посебном машином за ваљање и обликује у жицу. Те сребрне жице основни су материјал за филигрански рад.

Сребро које се користи мора бити високе финоће. Када се појединачни филигрански елементи обликују, слажу се један уз други и спајају лемом од сребра ниже финоће. Вредност готовог предмета зависи од прецизности распоређивања сребрних жица и финоће њиховог лемљења.

Алати који се користе у овом занату углавном су исти као у златарству. Најчешће се изводе мотиви из иранске уметничке традиције, попут „боте џеге“, њених ситнијих варијанти, листова, пупољака и повијуша. Међу најзаступљенијим производима су послужавници, посуде за шећер и украсни предмети попут брошева. Поред лепоте, ови предмети имају и велику материјалну вредност.

Национална и међународна признања филигранском занатству

Стратешки савет за избор националних градова и села Ирана прогласио је Занџан 2018. године, односно 1397. године по иранском соларном календару, националним градом филиграна. Годину дана касније, Светски савет за занате за регион Азије и Пацифика доделио му је звање светског града филиграна.

Филигран се сматра једним од обележја идентитета Занџана. На Сабзе мејдану, једном од главних градских тргова, постављена је скулптура у облику филигранске вазе, висока пет метара и пречника два и по метра.

Највећа филигранска ваза на свету постављена на тргу Сабзе у Занџану