Стакларство

Археолошка ископавања доказују распрострањеност производње стакла у старом Ирану (ахеменидски период). Многе стаклене боце су откривене током археолошких ископавања храма Чогазанбил. Са открићем стаклених предмета у доба Парта и Сасанида, може се рећи да је стакларска индустрија била широко распрострањена у Ирану и да су коришћене две методе производње, „дување у калуп“ и „слободно дување“. Најстарија стаклена посуда у Ирану датира из времена 2.000 година пре Христа, а примерци из периода од 2.000 до 1.000 година пре нове ере укључују бочице за парфеме, наруквице, чиније и вазе.

 

Од селџучког до могулског периода, из пећи стаклара у различитим градовима Ирана излазиле су веома лепе стаклене посуде са разним украсима у виду емајла, резбарија или са доданим мотивима.

 

Са доласком ислама, већина иранских произвођача стакла и кристала преселила се у Дамаск и Алепо у Сирији. У том тренутку у историји стакларства, поред опште промене облика стакла, постало је уобичајено сликање и калиграфија на стаклу са бојама и обојеним глазурама које се пеку, а појавила се и нова врста стакла данас позната као емајл. Селџучки период (5. и 6. век по Хиџри) сматра се првим периодом процвата стакларства у Ирану.

 

Касније, са доласком династије Сафавида, стакларске радионице су изграђене у Исфахану и Ширазу, а уметнике су обучавали бројни произвођачи кристала и стакла.

 

Данас су примери стакларских радова који припадају древном Ирану доступни у Техеранском музеју Абгине, а тренутно постоје многе стакларске радионице у Техерану и другим градовима као што су Исфахан, Мејманд у покрајини Фарс, Камсар у покрајини Кашан итд.

 

Једна од најзаступљенијих рукотворина Исфахана су предмети од стакла. Од сафавидског периода па надаље, у Ирану су користили неку врсту витража за украшавање палата и важних грађевина, чији су мотиви били потпуно геометријски, а уместо металних користили су дрвене оквире. Данас се ова уметност користи и за украшавање традиционалних грађевина.

 

Обрубе у боји, цвеће, зеленило и птице, сликање или имитација лица, верски догађаји и борилачке приче, људски, животињски, геометријски мотиви, слике пејзажа и кур'ански списи и линије су међу најчешће коришћеним мотивима сликања на стаклу у Ирану.