Невероватна лепота вештине ткања кашанских тепиха

Вештина ткања тепиха у Кашану, која је 2010. године уписана на Унескову листу нематеријалне светске баштине, сматра се једном од најделикатнијих уметности Ирана.

 

Кашан је од давнина био центар производње свиле и раствора свилене смоле. Поред тога, ткање свиле и ткање свилених тепиха били су део културе овог града у мери у којој су кашански теписи данас светски познати. Употреба природних боја за израду ових тепиха, заједно са јединственим дизајном тепиха у различитим величинама учинили су ове производе јединственим.

 

 

Кашан има древну историју. Брда Сијалк, која се налазе у срцу данашњег града Кашана, припадају цивилизацији која је постојала у време Хамурабија (владао од 1792. до 1750. пре нове ере). Људи који су живели у Сијалку били су познати као „Касу” или „Кашу”, а регион у коме су живели постепено је постао познат као „Касјан” или „Кашан”. Сматра се да историја ткања тепиха у Кашану датира из овог историјског периода.

 

 

Уметност ткања тепиха везана је за вештину израде тканина, тафта, сомота и сатена, који је познат и као „хормушка тканина“. Туристи који су боравили у Кашану у различитим историјским периодима представили су га као центар производње драгоцених тканина и одеће. Жан Шарден и Ентони Ширли указали су на вештину ткања народа Кашана и рекли да људи овог града шију одећу од једноставних свилених тканина, дамаста, или свиле помешане са златом и сребром. Извори из 17. и 18. века показују да је вештина ткања тепиха у Кашану коришћена за ткање тепиха за краљевски двор и да је ткано неколико тепиха по наређењу Шаха Абаса.

 

Током ере Каџаара, Хаџ Баб Горбан Али Адалат је био један од највећих произвођача и трговаца тепиха у Кашану и, тренутно, његова кућа - под називом "Гали хане" (дословно кућа за тепихе) је место где је изложено 28 кашанских тепиха истканих у доба Сафавида и Каџара.

 

 

Данас се у иранском музеју тепиха чува кашански тепих који се сматра најстаријим тепихом тканим у овом граду и припада 17. веку нове ере.

 

У њујоршком Метрополитен музеју постоји тепих са мотивима ловишта, али нема прецизних података о месту где је исткан. Међутим, неки истраживачи верују да су неки стари пољски теписи ткани у региону Кашана.

 

Чувени тепих са гробнице шеика Сафија, који је један од најважнијих и најдрагоценијих узорака кашанских тепиха и популарно познат као „Ардабил тепих“, чува се у Музеју Викторије и Алберта у Лондону. Шах Абаси тепих, који је познат по великом цвећу, производ је Сафавидске ере.

 

 

Основа и потка кашанских тепиха се креирају помоћу памука. Свила се користи за ткање веома финих тепиха. У региону Кашана, памучно предиво под називом „шахри“ се користи као основа, а конац под називом „исфахани“ се користи као доња потка, која је дебља од горње потке.

Данас се овчја вуна користи у кашанским теписима, која се може увозити из земаља као што је Аустралија. Вунене нити из Хорасана, Керманшаха, Азербејџана и Техерана су друге сировине које се користе за ткање кашанских тепиха.

 

За ткање кашанских тепиха користе се посебни дијаграми у размерама, чија свака скала представља чвор. Ови дијаграми садрже дизајн жбуња, цвећа, лишћа, ловишта и сцена битака, и могу представљати историјски или митолошки догађај. Вештина ткања кашанскихг тепиха се постиже везивањем асиметричних чворова који имају посебан обрт и равномерно се појављују на задњој страни тепиха.

 

 

Кашански теписи подељени су у две категорије: номадске и урбане. Номадски теписи се углавном ткају у Мејмеу и Џошагану. Опште карактеристике кашанских тепиха су следеће:

• Доњи ред има 30 до 45 чворова на линији од 7 цм.

• Позадина тепиха је тамноцрвена и има тегет обруб.

• У дизајну тепиха користе су ресе у облику ромба, које нагињу ка овалном облику.

• Арабескни мотиви се користе у угловима и на ивицама тепиха.

 

Уметност ткања тепиха постоји широм Ирана и пронашла је различите карактеристике у сваком региону, у складу са географијом и културом. Фини и деликатни чворови, заједно са лакираном и тегет позадином, неке су од разлика између кашанских тепиха и тепиха тканих у другим деловима Ирана.

 

Обично се бојење нити које се користе у кашанским теписима одвија у истој области. Кашанско фарбање, као и кашанско ткање тепиха, има дугу историју, а у њему се користе природне, традиционалне боје и домаће биљке. Корен бојадисарског броћа, кора нара, љуска зеленог ораха и листови грожђа су међу сировинама из којих се добијају боје које се користе у фарбању.