Декоративни алати који су присутни у иранском сликарству имају дугу историју у иранској уметности. Стилови и школе ове уметности су веома стари у Ирану и обучавали су првокласне уметнике.

 

Иранско сликарство је кроз своју историју укључивало различите епске, лирске, мистичне и моралне теме. Има и знакова филозофско-мистичне мисли која је компатибилна са иранским духом. Иза ових слика крије се источњачки ум и мисао, која је потпуно другачија од европске тачке гледишта у области сликарства. Источни начин размишљања узима у обзир потребе публике. Теме већине иранских слика инспирисане су персијским песмама, у којима мистицизам игра главну улогу. Језик мистицизма је универзални језик. У иранском сликарству постоји унутрашња духовност која изгледа скривена због недостатка очигледног емоционалног израза.

 

Врхунским мајсторима иранског сликарства сматрају се Камал ал-Молк, Хосеин Бехзад, Махмуд Фаршчиан, Мортеза Катузиан, Насрин Хосрави, Мохамад Али Тараги, Иран Даруди и многи други, а поједини од њих су креатори својствених стилова.